WRC：“嫌弃”阿特金森?斯巴鲁招入第三车手旁士

Стоунволска побуна
Део покрета за хомосексуално ослоба?а?е
?едина позната фотографи?а усликана прве но?и побуне ко?у ?е усликао ?озеф Амброзини. На слици су млади ге? мушкарци у сукобу са полици?ом.
Датум	?ун 28 – ?ул 3, 1969 (2025-08-07 – 2025-08-07).
Локаци?а	Стоунвол ин, ?у?орк 40.7338° С; 74.0021° З? / 40.7338; -74.0021
Повод	Раци?а Стоунвол ина
Ци?еви	Ге? ослобо?е?е и ЛГБТ+ права у САД
Методе	Нереди, протести
Стране
Полици?а ?у?орка Тактичка патролна ?единица Четврта, Пета, Шеста и Девета станица полици?е Посетиоци Стоунвол ина
Бро?
Први дан: 10 полица?аца ?у?оршке полици?е Други дан: Више полици?ских станица Први дан: 500—600 ?уди подршке у и изван кафи?а Други дан: око 1000 ?уди подршке у и изван кафи?а

百度 　　在最开始设计的时候，节目组也没有奔着“爆款”而去。

Стоунволска побуна (енгл. Stonewall riots) позната и као Стоунволска револуци?а, представ?а сери?у спонтаних, насилних демонстраци?а против полици?ске раци?е ко?е су започеле у раним ?утар?им сатима 28. ?уна 1969. године, у непосредно? близини бара Стоунвол ин у ?у?оршко? четврти Гринич вили?. Ова? дога?а? се често наводи у америчко? истори?и као први случа? побуне припадника ЛГБТ+ за?еднице против систематског прогона сексуалних ма?ина ко?и ?е имао тако?е и подршку саме америчке владе. Ова? дога?а? сматра се почетком организованог активизма и покрета за ге? права у САД, као и у остатку света.

Амерички ге? мушкарци, бисексуалне особе и лезби?ке су у шесто? и седмо? децени?и 20. века живели у правном систему са законима ко?и су хомосексуалне активности став?али ван закона. Ране хомофилне групе покушавале су да докажу да се ге? особе могу асимиловати у друштво, те су насто?але да сво?е активности изводе ненасилним средствима. Ме?утим, шездесете године 20. века су биле, у погледу друштвеног активизма, веома бурне, због по?ачане делатности многих друштвених покрета, ук?учу?у?и Афроамерички покрет за гра?анска права, контракултуру тог времена, и антиратне демонстраци?е. Ови фактори, у комбинаци?и са либералним окруже?ем Гринич вили?а, допринели су изби?а?у побуне.

У то време ?е веома мали бро? угостите?ских об?еката давао отворен приступ ге? особама. То су на?чеш?е били барови, али власници тих барова углавном нису били ге? особе. Стоунвол ин ?е тада био у власништву мафи?е, и био ?е популаран у на?сиромашни?ем и на?маргинализовани?ем сло?у ге? за?еднице, као што су: трансродне особе и кра?ице, феминизирани млади мушкарци, мушкарци ко?и су се бавили проституци?ом и млади беску?ници. Полици?ске раци?е у ге? баровима су тада биле рутинска по?ава, али су полица?ци те но?и изгубили контролу над ситуаци?ом у Стоунвол ину, и испровоцирали су групу ?уди ко?а ?е била спремна на побуну. Тензи?е изме?у ?у?оршке полици?е и ге? становника Гринич вили?а ескалирале су у нове протесте ко?и су почели наредне вечери и тра?али су неколико дана. За неколико неде?а, становници Гринич вили?а су се организовали у активистичке групе како би концентрисали напоре на успостав?а?е места на ко?има ?е ге? мушкарци и лезби?ке мо?и отворено испо?авати сексуалну ори?ентаци?у без страха од хапше?а.

После Стоунволске револуци?е, ЛГБТ+ особе у ?у?орку суочиле су се са родним, класним и генераци?ским препрекама у сво?им напорима да створе ?единствену за?едницу. У року од шест месеци у ?у?орку су формиране две ге? активистичке организаци?е, а покренута су и три листа са ци?ем да промовишу права ге? мушкараца и лезби?ки. У року од неколико година организаци?е за ге? права основане су широм САД и света. Дана 28. ?уна 1970. године одржане су прве параде поноса у Лос Ан?елесу, Чикагу и ?у?орку поводом годиш?ице немира. Слични маршеви организовани су и у другим градовима. Данас се параде поноса одржава?у широм света, обично кра?ем ?уна, у знак се?а?а на Стоунволску револуци?у.

Истори?ске околности

Због великих друштвених промена ко?е ?е проузроковао Други светски рат, многи ?уди у С?еди?еним Америчким Државама осетили су, по речима историчара Бари?а Адама, ватрену же?у да ?врате предратни друштвени ред и зауставе снаге промене“. Став?а?е акцента на борбу против комунизма, подстакло ?е сенатора ?озефа Макарти?а да организу?е саслуша?а у потрази за комунистима у америчко? влади, америчко? во?сци, као и другим органима и институци?ама ко?е финансира влада, што ?е довело до националне парано?е. Анархисти, комунисти и други на чи?е се понаша?е или ставове гледало као на неамеричке и субверзивне сматрани су безбедносним ризиком. Хомосексуалци су били ук?учени у ову листу ко?у ?е направио амерички Сте?т департмент 1950. године, уз образложе?е да су подложни уценама. Државни подсекретар ?е?мс Веб у ?едном свом извешта?у ?е написао: ?Генерално се веру?е да онима ко?и се упушта?у у отворене акте перверзи?е недоста?е емоционална стабилност нормалне особе“. Изме?у 1947. и 1950, одби?ено ?е 1.700 савезних при?ава за посао, 4.380 ?уди ?е отпуштено из во?ске, а 420 ?е добило отказе у влади због сум?е да су хомосексуалци.

Током педесетих и шездесетих година 20. века, Федерални истражни биро (ФБИ) и полици?а правили су спискове познатих хомосексуалаца, ?ихових оми?ених локала и при?ате?а, а Пошта САД ?е водила евиденци?у о адресама где ?е послат матери?ал ко?и се односи на хомосексуалност. Савезне државе и локалне владе су чиниле исто: барови у ко?има су се окуп?али хомосексуалци су затварани, а ?ихови кли?енти су били хапшени, а ?ихове слике би биле об?ав?иване у новинама. Градови су спроводили ?чистке“ како би уклонили хомосексуалце из насе?а, паркова, барова и плажа. Забра?ено ?е било ноше?е оде?е супротног пола, а универзитети су отпуштали предаваче за ко?е се сум?ало да су хомосексуалци. На хи?аде ге? мушкараца и жена било ?е ?авно понижавано, физички малтретирано, отпуштано са посла и затварано у затворе или институци?е за менталне болеснике. Многи су живели двоструки живот, држе?и у та?ности сво?у сексуалност.

Године 1952, Америчко удруже?е психи?атара уврстило ?е хомосексуалност у Ди?агностички и статистички приручник (енгл. Diagnostic and Statistical Manual (DSM)), као социопатолошки пореме?а? личности. Студи?а о хомосексуалности из 1962. оправдала ?е ук?учива?е хомосексуалности као пореме?а?а, зак?учивши да ?е то ?патолошки скривени страх од супротног пола ко?и ?е изазван трауматским односом изме?у родите?а и детета“. Ова? став ?е био веома утица?ан у медицинско? струци. Ме?утим, 1956. године Евелин Хукер спровела ?е истражива?е у ко?ем ?е упоредила сре?у и друштвену прилаго?еност мушкараца хомосексуалаца с ?едне, и хетеросексуалаца с друге стране, и ни?е пронашла никакве разлике. ?ено истражива?е запа?ило ?е медицинску за?едницу, а она се претворила у херо?а за многе ге? мушкарце и лезби?ке, ме?утим, хомосексуалност ?е остала у Ди?агностичком и статистичком приручнику све до 1973. године.

Хомофилни активизам и инцидент у Комптоново? кафетери?и

Као одговор на овакво ста?е формиране су независно ?една од друге, две организаци?е, како би се бориле за права хомосексуалаца и обезбедиле друштвене услове у ко?има би се ге? мушкарци и лезби?ке могли дружити без страха од хапше?а. Хомосексуалци из области Лос Ан?елеса формирали су 1950. године у ку?и комунистичког активисте Хари?а Хе?а организаци?у Друштво маташин (енгл. Mattachine Society). ?ихови ци?еви су били да у?едине хомосексуалце и да их образу?у, да обезбеде руководство, и помогну ?сексуално деви?антним особама“ са правним проблемима. Наишавши на огроман отпор због свог радикалног приступа, Маташин ?е 1953. сво?е ци?еве преори?ентисао са радикалне борбе на асимилаци?у и углед. Зак?учили су да ?е лакше променити ставове друштва о хомосексуалности ако докажу да су ге? мушкарци и лезби?ке нормални ?уди, и да се не разлику?у од хетеросексуалаца. Убрзо након тога, неколико жена у Сан Франциску ко?е су се саста?але у сво?им дневним собама, основале су удруже?е ?ерке Билитис (енгл. Daughters of Bilitis (DOB)). Иако ?е првобитан ци? ових жена био да обезбеде неко сигурно место где би могле да плешу, ово удруже?е ?е расло и развило сличне ци?еве као и Маташин, апелу?у?и на сво?е чланове да се асимилу?у у ширу друштвену за?едницу.

?една од првих правних борби против владине репреси?е почела ?е 1953. Организаци?а под називом ONE, Inc почела ?е об?ав?ивати часопис под називом ONE. Пошта С?еди?ених Америчких Држава одбила ?е да дистрибуира августовско изда?е часописа ко?е ?е за тему имало живот хомосексуалаца у хетеросексуалним браковима, под изговором да се ради о опсценом матери?алу, упркос томе што су пакова?а у ко?има се налазио часопис била покривена сме?им папиром. Случа? ?е на кра?у дошао до Врховног суда ко?и ?е 1958. пресудио да ONE, Inc може да ша?е часопис путем поште.

Бро? хомофилних организаци?а (како су се звале ге? групе) растао ?е и ширио се и на Источно? обали. Постепено, припадници ових организаци?а су постали одважни?и. Франк Камени ?е основао Маташин у Вашингтону. Камени ?е отпуштен из Службе за мапе Во?ске САД због тога што ?е био хомосексуалац, те ?е безуспешно тужио во?ску траже?и да буде вра?ен на посао. Камени ?е написао да се хомосексуалци не разлику?у од хетеросексуалаца, често усмерава?у?и сво?е напоре према струч?ацима за ментално здрав?е, од ко?их су неки учествовали на састанцима Маташина и ДОБ-а говоре?и члановима да су ненормални. Камени ?е 1965, инспирисан покретом за гра?анска права, организовао скуп код Беле ку?е и других владиних зграда у знак протеста због дискриминаци?е у запош?ава?у. Ова? скуп шокирао ?е многе ге? ?уде и узнемирио руководства Маташина и ДОБ-а.У исто време, демонстраци?е покрета за гра?анска права и протести против рата у Ви?етнаму поста?али су све чеш?и и масовни?и, те ?е долазило до честих сукоба са полици?ом.

Потпуно маргинализоване, чак и унутар малих ге? за?едница, биле су особе ко?е су излазиле из оквира традиционалне родне улоге. То су били феминизирани мушкарци и мушкоба?асте жене, као и мушкарци и жене ко?и су стално или повремено живели и облачили се као особе супротног пола. Наука их ?е класификовала као трансвестите, и они су били на?вид?иви?и представници сексуалних ма?ина. Они су кварили паж?иво изгра?ену слику ко?у су стварали Маташин и ДОБ а ко?а ?е слала поруку друштву да се хомосексуалци не разлику?у ни по чему од хетеросексуалаца. Маташин и ДОБ су сматрали да су проблеми ових особа и ?ихова борба нешто што ?е слично борби хомофилних организаци?а, али да ипак ни?е исто. Ге? и трансродне особе организовале су ма?е побуне у Лос Ан?елесу 1959, као одговор на полици?ска малтретира?а.

У августу 1966, трансвестити, драг квинсице и проститутке седели су у Комптоново? кафетери?и у Сан Франциску. Мена?мент кафетери?е позвао ?е полици?у ко?а ?е дошла и покушала да ухапси мушкарце ко?и су били обучени као жене. Уследили су нереди у ко?има ?е поразби?ан инвентар кафетери?е и оште?ено ?едно полици?ско возило, а неколико дана касни?е прозори на кафетери?и су поново разби?ени након што су били постав?ени нови. Професорка Сузан Стра?кер сврстава нереде у Комптоново? кафетери?и у дога?а?е проузроковане ?дискриминаци?ом трансродних особа а не дискриминаци?ом на основу сексуалне ори?ентаци?е“ и повезу?е побуну са пита?има рода, расе и класе чи?и су знача? хомофилне организаци?е насто?але да ума?е. Ова? инцидент означио ?е почетак активизма трансродних особа у Сан Франциску.

Гринич вили?

Вашингтон сквер парк у Гринич вили?у

Велики бро? хомосексуалаца доселио се после Првог светског рата у ?у?оркшке четврти Гринич вили? и Харлем, када су многи мушкарци и жене ко?и су служили у во?сци искористили прилику да се населе у ве?им градовима. У енклавама где су живели ге? мушкарци и лезби?ке у следе?е две децени?е разви?ена ?е посебна поткултура. Забране су на неки начин ишле на руку ге? локалима, ?ер ?е конзумира?е алкохола гурнуто у подзем?е, за?едно са другим понаша?има ко?а су се сматрала неморалним. Град ?у?орк донео ?е законе против хомосексуалности у ?авном и приватном сектору, али пошто ?е алкохол био веома тражен, импровизовани барови и локали где се точило пи?е толико су се намножили да власти нису биле у могу?ности да у свима врше инспекци?е.

Друштвена репреси?а изме?у 1950. и 1960. године довела ?е до културне револуци?е у Гринич Вили?у. Генераци?а младих к?ижевника, ко?и су касни?е названи бит генераци?ом, писали су о анархи?и, дрогама и хедонистичким задово?ствима. Ме?у ?има су били и Ален Гинсберг и Вили?ам С. Бароуз, обо?ица становници Гринич вили?а, ко?и су писали и о хомосексуалности. ?ихово писа?е привукло ?е симпати?е либерално ори?ентисаних ?уди, као и хомосексуалаца ко?и су били же?ни за?еднице.

Почетком седме децени?е XX века спрово?ена ?е организована кампа?а да се ?у?орк ослободи од ге? барова по налогу градоначелника Роберта Ф. Вагнера, ко?и ?е био забринут за ими? града у ?еку припрема за Светску изложбу 1964. Град ?е одузео дозволе за точе?е пи?а овим баровима, а прерушени полица?ци радили су на томе да приведу што више хомосексуалаца. Замка се обично састо?ала у томе да полица?ац на та?ном задатку прона?е мушкарца у бару или парку, у?е с ?им у разговор, а ако разговор води ка могу?ности да би могли ?оти?и“ за?едно, мушкарац би био ухапшен. ?една прича об?ав?ена у ?у?орк посту опису?е хапше?е у свлачионици теретане, када се полица?ац ухватио за препоне и почео да сте?е, човек ко?и се затекао ту питао га ?е да ли ?е све у реду, због чега ?е убрзо био ухапшен. Мали бро? адвоката ?е прихватао да брани ухапшене у овим случа?евима, а неки од адвоката су давали сву сво?у зараду полица?цима ко?и су извршили хапше?е.

Маташин ?е успео да код новоизабраног градоначелника ?она Линдзи?а изде?ству?е прекида?е полици?ске кампа?е хапше?а хомосексуалаца у ?у?орку. Ме?утим, много више проблема имали су са Управом за алкохол савезне државе ?у?орк. Иако ни?едан закон ни?е забра?ивао точе?е пи?а хомосексуалцима, судови су дозволили Управи за алкохол дискреци?у у одобрава?у и одузима?у лиценци за точе?е локалима ко?и би могли постати ?неуредни“. Упркос томе што су у Гринич вили?у живели у великом бро?у, посто?ало ?е само неколико места, осим барова, где су се ге? мушкарци и лезби?ке могли отворено окуп?ати без малтретира?а и страха од хапше?а. Године 1966, Маташин ?е у ?у?орку одржао ?сип ин“ у бару ?Julius“ у Гринич Вили?у, ко?и су углавном посе?ивали ге? мушкарци, да илустру?е дискриминаци?у са ко?ом се суочава?у хомосексуалци.

Ни?едан од барова у ко?има су се окуп?али ни?е био у власништву ге? особа. Скоро сви су били у власништву и под контролом мафи?е, ко?и су се лоше односили према редовним посетиоцима, развод?авали алкохолна пи?а, и продавали их по ценама много ве?им од уобича?ених. Тако?е су пла?али по?единцима у полици?и како би спречили честе раци?е.

Стоунвол ин

Главни чланак: Стоунвол ин

Положа? Стоунвол ина у односу на остатак Гринич вили?а

Стоунвол ин, ко?и се налази у Улици Кристофер на бро?у 51 и 53, за?едно са неколико других об?еката, тада ?е био у власништву породице ?еновезе. Године 1966, три члана мафи?е уложила су 3.500 долара како би преуредили Стоунвол ин у ге? бар, након што ?е рани?е био ресторан и но?ни клуб за хетеросексуалце. ?едном неде?но долазио ?е полица?ац и узимао коверту новца као мито, ?ер Стоунвол ин ни?е имао дозволу за точе?е алкохола. У бару ни?е било теку?е воде, искориштене чаше су провлачене кроз велику посуду са водом и одмах поново кориш?ене. Ни?е било пожарног излаза, а нужници су непрестано били заузети. Иако бар ни?е кориш?ен за проституци?у, прода?а дроге и друга илегална трговина су биле честа по?ава. То ?е био ?едини бар за ге? мушкарце у ?у?орку где ?е био дозво?ен плес. Плес ?е био ?егова главна атракци?а од поновног отвара?а као ге? клуба.

Посетиоце Стоунвол ина ?е дочекивао портир ко?и би их прво осмотрио кроз шпи?унку на вратима. Конзумира?е алкохола ни?е било дозво?ено за особе мла?е од 18 година, а да би се избегло да се у клуб инфилтрира?у прерушени полица?ци (ко?и су називани именима Lily Law, Alice Blue Gown или Betty Badge), посетиоци су морали бити познати портиру, или ?изгледати ге?“. Улазница ?е током викенда коштала 3 долара, за шта ?е купац доби?ао две карте ко?е су се могле заменити за два пи?а. Посетиоци су тако?е морали да упишу сво?а имена у к?игу што ?е требало да послужи као доказ да ?е бар ?приватни клуб“, али су ретко уписивали сво?а права имена. У бару су посто?але две простори?е за плес. ?ихови зидови су били црни, те ?е унутра било веома мрачно са пулсира?у?им и црним светлима. Уколико би полици?а била приме?ена, ук?учивана су бела светла што ?е био сигнал да сви треба да престану са игром и додирива?ем. Стоунвол ин ?е био ?едан од два бара где су могли у?и феминизирани нашминкани мушкарци (додуше, у мушко? оде?и), док ?е само неколицини трансвестита потпуно обучених у драг квинсице био дозво?ен улаз од стране обезбе?е?а. Проце?у?е се да ?е 98% посетилаца било мушког пола, а понекад ?е и неколико лезби?ки долазило у бар. Мла?и мушкарци, беску?ници, ко?и су спавали у оближ?ем парку Кристофер, често би покушавали да у?у унутра како би им посетиоци купили пи?е. Старост посетилаца се кретала у распону од стари?их тине??ера до особа у раним тридесетим, а расна структура ?е тако?е била измешана. Готово ?еднак проценат посетилаца чинили су белци, афроамериканци и хиспаноамериканци. Због овакве мешавине посетилаца, локаци?е, као и чи?енице да ?е био дозво?ен плес, Стоунвол ин ?е многима био познат као на?бо?и ?ге? бар у граду“.

Полици?ске раци?е у ге? баровима су биле честе, и у просеку су се дешавале ?едном месечно у сваком бару. Многи барови су чували додатне залихе пи?а у та?ном простору иза бара, или у аутомобилу пар блокова да?е, да би се омогу?ио наставак послова?а што пре уколико би алкохол био одузет. Власници и мена?мент барова су обично унапред знали за раци?е ?ер су имали доушнике у полици?и, а раци?е су се дога?але рано увече тако да ?е бар могао наставити са радом након што полици?а оде. Током уобича?ене раци?е палила су се светла, а посетиоци су били постро?ени у ред те су им провераване личне карте. Они ко?и нису имали личну карту или ко?и су били обучени у оде?у супротног пола су хапшени, а другима ?е дозво?авано да оду. Жене су морале да носе три комада женске оде?е, а уколико се утврди да их не носе биле су ухапшене. Запослени и мена?мент барова су током раци?е обично били ухапшени. Период непосредно пре 28. ?уна 1969. обележен ?е честим раци?ама у локалним баровима, ук?учу?у?и и раци?у у Стоунвол ину у уторак пре нереда., као и затвара?ем 4 клуба у Гринич вили?у.

Нереди

Полици?ска раци?а

Унутраш?и распоред простори?а у Стоунвол ину, 1969.

У суботу, 28. ?уна 1969. у 1:20 у?утру, четири полица?ца у цивилу у тамним оделима, две патроле полица?аца у униформи, детектив Чарлс Смит и заменик инспектора Симор Пин дошли су до двоструких врата Стоунвол ина и гласно об?авили: ?Полици?а! Преузимамо место!“ Две прерушене полица?ке и два полица?ца у цивилу ушли су у бар рани?е те вечери да прикупе доказе, док ?е екипа Одреда за ?авни морал чекала испред на сигнал. Екипа ко?а ?е била унутра позвала ?е по?ача?е користе?и телефон ко?и ?е посто?ао у бару. Музика ?е била одмах иск?учена, а ук?учена су главна светла. У бару ?е те но?и било око 200 особа. Посетиоци ко?и никада нису присуствовали полици?ско? раци?и су били збу?ени, док су они ко?и су знали шта се дешава почели да ?уре према вратима и прозорима тоалета. Полици?а ?е блокирала врата, те су збу?еност и паника почели убрзано да се шире. Ма?кл Фе?дер се се?а: ?Ствари су се десиле тако брзо да смо ?едноставно ухва?ени не зна?у?и. Од?едном ?е ту била полици?а и речено нам ?е да станемо у лини?у, да извадимо личне карте и да будемо спремни да нас изведу из бара.“

Раци?а ни?е ишла како ?е планирано. Стандардна процедура ?е била да се посетиоци поставе у ред, да им се провере идентификациони документи, и да жена полица?ац одведе оне ко?и носе женску оде?у у тоалет како би проверила ?ихов пол, након чега би сваки мушкарац ко?и ?е носио женску оде?у био ухапшен. Ме?утим, они ко?и су били обучени као жене те но?и су одбили да иду са полица?ком. Мушкарци у реду почели су одби?ати да изваде идентификационе документе. Полици?а ?е одлучила да све присутне одведе у полици?ску станицу, те су одво?или трансвестите у простори?у у зад?ем делу бара. Мари?а Ритер, ко?у су у породици знали као Стива, се?а се: ?Мо? на?ве?и страх ?е био да ?у бити ухапшена. Мо? други на?ве?и страх ?е био да ?е слика мене у ха?ини мо?е ма?ке бити об?ав?ена у новинама или на телевизи?и.“ И посетиоци и полици?а се се?а?у да се осе?а? нелагодности ширио веома брзо, подстицан од стране полица?аца ко?и су почели да вре?а?у неке од лезби?ки.

?Сви су били узнемирени, ?ути, и узбу?ени. Нико ни?е имао слоган, нико ни?е имао чак ни став, али се нешто кувало.“

Едмунд Ва?т, сведок дога?а?а код Стоунвола

Требало ?е да полица?ци пренесу алкохол из бара у полици?ске ?марице“. Било ?е запле?ено 28 кути?а пива и 19 флаша жестоког пи?а, али возила нису стигла, тако да су посетиоци бара морали да чека?у у реду око 15 минута. Они ко?и нису били ухапшени пуштени су да иза?у на пред?а врата, али се нису разишли брзо као обично. Уместо тога, заустав?али су се испред па ?е гомила ко?а ?е посматрала шта се дешава почела да расте. У року од неколико минута, изме?у 100 и 150 особа се окупило испред, од ко?их су неки дошли након што су пуштени из унутраш?ости Стоунвола, а неки након што су приметили полици?ске аутомобиле и окуп?ену масу. Иако ?е полици?а ударала и гурала неке од гости?у из бара, неки од ?их су по изласку почели да им салутира?у, исмева?у?и их на одушев?е?е масе ко?а ?е била окуп?ена испред.

Када ?е стигло прво полици?ско возило за превоз ухапшених, инспектор Пин се присе?а да се бро? ?уди окуп?ених испред бара, од ко?их су на?ве?и бро? били хомосексуалци, удесетостручио у односу на бро? посетилаца бара и да ?е ме?у свима завладала тишина. Због забуне у радио везама каснио ?е долазак другог возила. Полици?а ?е спровела припаднике мафи?е у прво возило на одушев?е?е посматрача. Затим су у возило став?ени запослени у бару. ?едан посматрач ?е узвикнуо: ?Ге? снага!“, а неко ?е почео певати We Shall Overcome, на шта ?е публика одушев?ено реаговала, ме?утим забава и добро расположе?е су били помешани са ?расту?им и интензивним непри?ате?ством“. ?едан полица?ац ?е гурнуо трансвеститу ко?а му ?е одговорила ударивши га сво?ом торбом у главу, а маса ?е почела да нави?а. Аутор Едмунд Ва?т, ко?и ?е у то време пролазио поред Стоунвол ина, овако опису?е тадаш?а дешава?а: ?Сви су били узнемирени, ?ути, и узбу?ени. Нико ни?е имао слоган, нико ни?е имао чак ни став, али се нешто кувало.“ Га?ице, а затим и пивске флаше су бацане на полици?ско возило након што се проширила гласина да су по?единци ?ош затворени у бару и да их туку.

Туча ?е избила када ?е полици?а покушала да отпрати ?едну жену са лисицама у полици?ско возило. Она ?е у више наврата бежала и борила се са четворицом полица?аца, псу?у?и их и вичу?и, што ?е тра?ало неких десетак минута. ?едан полица?ац ?у ?е ударио пендреком у главу, ?ер се, према из?ави ?едног сведока, жалила да су ?о? лисице превише уске. Посматрачи се присе?а?у да ?е жена, чи?и ?е идентитет остао непознат, подстакла масу да се бори када их ?е погледала и довикнула: ?Зашто не учините нешто?“ Полица?ац ?у ?е ухватио и угурао у возило. У том тренутку ?е ситуаци?а ескалирала у отворени сукоб.

?Послед?а кап“

Полици?а ?е покушала да обузда гомилу те ?е оборила неколико ?уди, што ?е ?ош више разгневило по?единце. Неки од ухапшених са лисицама на рукама, ко?и су се налазили поред полици?ског возила су побегли, након што их ?е полици?а оставила без надзора (према неким сведоцима, намерно). Гомила ?е затим покушала да преврне полици?ско возило, након чега ?е она за?едно са ?ош два патролна аутомобила, са неколико пробушених гума напустила место дешава?а, а инспектор Пин ?е апеловао да се возила врате што пре. Сукоби су привукли ?ош више ?уди ко?и су приметили шта се дешава. Неко у маси ?е повикао да ?е полици?а упала у бар ?ер им ни?е испла?ен ??ихов део“, на шта ?е неко други повикао ?Ха?де да их исплатимо!", након чега су метални новчи?и полетели према полица?цима. Полица?ци су, увидевши да су бро?чано над?ачани од стране демонстраната ко?их ?е сада било изме?у 500 и 600, зграбили неколико ?уди како би их искористили као штит док су се повлачили према Стоунвол ину. Ме?у овим ?удима ?е био и фолк певач Де?в Ван Ронк ко?и ?е, када ?е чуо шта се дешава, дошао из бара неколико блокова да?е. Иако Ван Ронк ни?е био ге?, много пута ?е био сведок полици?ске бруталности док ?е учествовао у антиратним демонстраци?ама: ?Што се мене тиче, свако ко би се супротставио полица?цима ?е имао мо?у подршку, и зато сам остао... Сваки пут када бих се окренуо пандури су иска?ивали сво? бес на некоме“. Десет полица?аца, ук?учу?у?и и две полица?ке, забарикадирали су се унутар Стоунвол Ина, са ?има су били Ван Ронк, Хауард Смит (новинар ?Вили? во?са“), и неколико ухапшених са лисицама на рукама ко?е су полица?ци повели ради властите безбедности.

Многе анализе нереда говоре да они нису били унапред планирани, те да ни?е било очигледног повода за демонстраци?е и да ?е оно што се десило ?е било спонтано. Ма?кл Фе?дер, учесник демонстраци?а, об?аш?ава:

Сви смо имали колективни осе?а? да нам ?е доста ове врсте сра?а. То ни?е било ништа опип?иво што ?е неко рекао неком другом, него као да ?е све што се накуп?ало годинама дошло свима у главу те но?и на том месту, и то нису биле организоване демонстраци?е... Сви у маси су осетили да више нема повратка. То ?е било нешто као послед?а кап. Било ?е време да се врати оно што нам ?е одувек одузето... Било ?е разних ?уди, и свако ?е имао сво? разлог, али углавном су то били бес, ?ут?а, туга, све за?едно, и све ?е од?едном измакло контроли. Полици?а ?е та ко?а ?е направила ве?ину штете, ми смо само покушавали да се ослободимо и вратимо унутра. Осетили смо да коначно имамо слободу, или слободу да бар покажемо да захтевамо слободу. [...] То ?е као да први пут уста?ете и снажно захтевате нешто, и то ?е оно што ?е изненадило полици?у. Било ?е нешто у ваздуху, слобода ко?а касни ве? дуго времена, и ми смо се борили за ?у. Та борба ?е попримила различите облике, али суштина ?е била да ми не?емо оти?и. И нисмо отишли.

—?

?едина фотографи?а ко?а ?е сним?ена током прве но?и немира показу?е младе беску?нике ко?и су спавали у оближ?ем парку Кристофер у сукобу са полици?ом. Часопис Друштва маташин ко?и ?е изашао месец дана касни?е понудио ?е сво?е об?аш?е?е због чега су се немири догодили: ?Ту су се углавном окуп?али ?уди ко?и нису били добродошли, или ко?и нису могли себи да приуште да излазе на друга места где су се окуп?али хомосексуалци... Стоунвол ?е постао дом за ову децу. Када ?е дошло до раци?е, они су се борили за ?ега... То, и чи?еница да нису имали шта да изгубе осим на?толерантни?ег и на?отворени?ег ге? места у граду, об?аш?ава зашто.“

Канте за сме?е, флаше, каме?е и цигле су бацани на зграду, поразби?авши прозоре. Сведоци потвр?у?у да су на?маргинализовани?е особе унутар ге? за?еднице биле одговорне за први вал ?про?ектила“, као и за чупа?е паркинг-метра ко?им су покушали да разби?у врата Стоунвол ина. Силви?а Ривера, ко?а ?е била потпуно обучена у драг квинсицу и унутар Стоунвола током раци?е, се?а се:?Третирали сте нас као говна свих ових година? Уф-уф. Сада ?е ред на нас... То ?е био ?едан од на?знача?ни?их тренутака у мом животу.“ Маса ?е запалила сме?е и почела да га баца кроз полом?ене прозоре, а полица?ци су зграбили ватрогасно црево. Ме?утим ни?е било притиска, те ?е црево било бескорисно, што ?е ?ош више охрабрило масу. Када су демонстранти поломили прозоре ко?и су били покривени иверицом од стране власника бара како би одвратили полици?у и спречили раци?е, полица?ци у бару су извадили пишто?е. Врата су се отворила и полица?ци су уперили оруж?е на гомилу, прете?и да ?е пуцати. Новинар Вили? во?са Хауард Смит, ко?и ?е био у бару са полици?ом, узео ?е француски к?уч и ставио га у панталоне не зна?у?и да ли да га употреби против ру?е или против полици?е. Ускоро су стигле нове полици?ске снаге и ватрогасна возила. Сукоб ?е тра?ао око 45 минута.

Ескалаци?а

Тактичке полици?ске снаге (engl. Tactical Police Force (TPF)) за разби?а?е демонстраци?а стигле су да ослободе полица?це ко?и су били зароб?ени у бару. ?едном полица?цу ?е било повре?ено око, док ?е неколико других ко?и су пого?ени разним предметима тако?е било повре?ено. Боб Колер, ко?и ?е шетао свог пса код Стоунвол ина те но?и, видео ?е да TPF стиже: ?Учествовао сам у дово?но нереда, тако да сам знао да ?е забава завршена.... Пандури су били потпуно понижени. То се никада рани?е ни?е десило. Претпостав?ам да су били ?у?и него што су икада пре били, ?ер сви други су правили нереде... али од ?вила“ се ни?е очекивало да се буне... ни?една група никада рани?е ни?е приморала пандуре да се повуку, тако да ?е бес био огроман. Мислим, желели су да ?уби?у.““ Након што су добили по?ача?е, полица?ци су одлучили да приведу све ко?е су могли, да их стрпа?у у марице и превезу у затвор, али инспектор Пин се се?а: ?Борбе су избиле са трансвеститима, ко?и нису хтели да у?у у марицу“. Ово ?е потврдио ?ош ?едан сведок ко?и ?е посматрао дога?а?е с друге стране улице: ?Оно што сам могао да видим о томе ко се борио ?е да су то били трансвестити и борили су се жестоко.“

Снаге TPF-а су формирале фалангу и покушале да рашчисте улицу маршира?у?и полако и потиску?у?и масу. Маса ?е отворено исмевала полици?у. Неки су почели да их поздрав?а?у, да изводе разне плесне покрете, и пева?у у ритму музике из емиси?е The Howdy Doody Show. Вили? во?с ?е о дога?а?има писао: ??едно време ?е дошло до стагнаци?е, када су (демонстранти) изводили неке ге? будалаштине направивши формаци?у ко?а ?е личила на хор и ко?а ?е ста?ала наспрам формаци?е полица?аца под пуном опремом. Баш када ?е формаци?а ушла у пуну плесну рутину, TPF ?е поново напредовао и потиснуо масу ко?а ?е узвикивала ?ге? снага“ низ улицу Кристофер према Седмо? авени?и.“ ?едан од учесника ко?и су били у Стоунволу током раци?е ?е подсетио: ?Полици?а нас ?е ?урила, и тада сам схватио да ово ни?е била добра иде?а, ?ер су ме с ле?а ударили пендреком.“ Други учесник ?е из?авио: ?Никада не?у избрисати из се?а?а та? призор. Полица?ци са пендрецима и плесна формаци?а на друго? страни. То ?е невероватна ствар. [...] Мислим да сам тада осетио бес. ?ер ?уде су преби?али пендрецима. А због чега? Због плеса.“

Парк Кристофер, где су се многи учесници нереда окупили како би разговарали о ономе што се десило, данас се у ?ему налази скулптура састав?ена од четири беле ?удске фигуре, уметника ?ор?а Сегала.

Крег Родвел, власник ?Спомен к?ижаре Оскар Ва?лд“ испричао ?е да ?е гледао како полици?а ?ури демонстранте кроз кривудаве улице, да би потом видео демонстранте како излазе из разних ?ошкова иза полици?е. Маса ?е заустав?ала аутомобиле, преврнувши ?едан од ?их како би блокирали улицу Кристофер. ?ек Николс и Лиг Кларк, у колумни штампано? у магазину Screw, написали су да ?е ?велика гомила гневних демонстраната ?урила (полици?у) кроз неколико блокова узвику?у?и ?Ухватите их!““

До 4:00 у?утру улице су биле готово празне. Многи ?уди су седели на степеништу или су се окупили у оближ?ем парку Кристофер током ?утра, мамурни и у неверици шта се догодило. Многи сведоци се се?а?у осе?а?а надреалности и ?езиве тишине ко?и ?е долазио из улице Кристофер, иако ?е и да?е било ?електрицитета у ваздуху“. ?едан ?е прокоментарисао: ?Посто?ала ?е одре?ена лепота у ономе што се десило.... Било ?е очигледно, бар мени, да ?е много ?уди било ге?, и да ?е ово била наша улица“. Тринаест ?уди ?е ухапшено. Неки од учесника су били хоспитализовани, а повре?ена су и четири полица?ца. Скоро све у Стоунвол ину ?е био полом?ено. Инспектор Пин ?е намеравао да затвори и размонтира Стоунвол ин те но?и. Телефонска говорница, тоалети, огледала, ?убокс, машине за цигарете... све ?е било разби?ено, могу?е у нередима а могу?е и од стране полици?е.

Отворена побуна

?ош у току нереда код Стоунвола, Крег Родвел ?е звао ?у?орк та?мс, ?у?орк пост и ?у?орк де?ли ?уз да их обавести о дога?а?има. Сва три новинска листа су писала о нередима, а ??у?орк де?ли ?уз“ их ?е ставио на насловну страну. Вести о нередима су се брзо прошириле Гринич вили?ом, подстакнуте гласинама да су их организовали Студенти за демократско друштво, Црни пантери, а кружила ?е и гласина да ?е нереде организовао ?хомосексуални полица?ац чи?и ?е ?цимер“ отишао плесати у Стоунвол против ?егове во?е“ Током суботе, 28. ?уна, ?уди су целог дана долазили и гледали спа?ени Стоунвол ин. На зидовима бара су осванули графити са порукама ?Драг снага“, ?Напали су наша права“, ?Подршжите ге? снагу“, и ?легализу?те ге? барове“, а освануо ?е и графит у вези са статусом бара - ?Отворени смо“.

Следе?е но?и су поново избили нереди у улици Кристофер. Ме?у учесницима посто?е различита миш?е?а о томе ко?а ?е но? била више насилна. Многи ко?и су учествовали у нередима током прве но?и вратили су се и током друге, а ту су били и ?полици?ски провокатори“, радознали пролазници па чак и туристи. За многе ?е било изнена?у?у?е пове?ано исказива?е хомосексуалне привлачности у ?авности, ?едан сведок ?е то описао овако: ?У односу на ста?е када смо морали и?и од врата до врата и разговарати са неким кроз шпи?унку како бисмо ушли, изненада смо били ван. Били смо на улицама.“

Знаш, момци су били тако лепи, изгубили су она? ра?ени изглед ко?и су сви педери имали у послед?их 10 година.

Ален Гинсберг

Хи?аде ?уди опет се окупило испред Стоунвола, ко?и ?е поново отворен, загушу?у?и улицу Кристофер док се гомила ни?е ?прелила“ и у суседне блокове. Маса ?е окружила аутобусе и аутомобиле, малтретира?у?и путнике, док нису или признали да су ге? или сугерисали да подржава?у демонстраци?е. Силви?а Ривера ?е видела свог при?ате?а како скаче на оближ?и аутомобил ко?и ?е покушавао да се проби?е кроз масу. По?единци из масе су тресли аутомобиле гура?у?и их напред и назад и застрашу?у?и путнике. ?ош ?една Риверина при?ате?ица, Марша П. ?онсон, попела се на стуб за уличну расвету и бацила тешку торбу на хаубу полици?ског аутомобила, разбивши ветробран. Као и претходне вечери, запа?ени су конте?нери у цело? области где су се нереди одви?али. Било ?е присутно више од 100 полица?аца, а у 2 сата после поно?и поново су стигле ?единице TPF-а. Када ?е полици?а привела по?едине демонстранте, ко?е ?е ве?ина сведока описала изразима ?sissies“ и ?swishes“, гомила ?е кренула да их ослободи. Уличне борбе поново су тра?але до 4 сата у?утру.

Песник Бит генераци?е Ален Гинсберг био ?е дугогодиш?и становник Гринич вили?а односно улице Кристофер. Након што ?е сазнао за нереде ко?и су се догодили претходне вечери, рекао ?е: ?Ге? снага! Ни?е ли то с?а?но!... Било ?е и време да урадимо нешто да се потврдимо!“, Након тога ?е посетио Стоунвол ин по први пут. Када се вра?ао ку?и, рекао ?е Лучи?ану Траскоту: ?Знаш, момци су били тако лепи, изгубили су она? ра?ени изглед ко?и су сви педери имали у послед?их 10 година.“

?Неподнош?иво ста?е“

Сукоби и протести у Гринич вили?у су били спорадични у понеде?ак и уторак, делом и због кише. Полици?а и становници су имали неколико препирки, ?ер су обе групе презирале ?една другу. Крег Родвел и ?егов партнер Фред Сар?ент одштампали су и поделили 5.000 летака после прве но?и немира, у ?едном од ?их ?е писало: ?Истера?те мафи?у и полици?у из ге? барова“. Леци су позивали ге? мушкарце да успоставе сво?е барове, те да бо?коту?у Стоунвол и друге барове у власништву мафи?е, као и да се изврши ?авни притисак на канцелари?у градоначелника да истражи ?неподнош?иво ста?е.“

Нису сви у ге? за?едници сматрали побуну позитивним дога?а?ем. За многе стари?е хомосексуалце и чланове ?Друштва маташин“ ко?и су током 1960-их радили на томе да прикажу да се хомосексуалци не разлику?у од хетеросексуалаца, употреба наси?а и приказива?е ?феминизираног“ понаша?а ?е било пониже?е. Ренди Викер, ко?и ?е учествовао у првим протестима за ге? права испред Беле ку?е, рекао ?е да ?е оно што се дешавало у Стоунволу било супротно свему што ?е желео да ?уди мисле о хомосексуалцима. Други су сматрали да ?е затвара?е Стоунвол ина позитивна ствар за Вили?.

У среду ?е у Вили? во?су изашла репортажа о нередима ко?у су написали Хауард Смит и Лушан Траскот а ко?а ?е садржавала неласкаве описе дога?а?а и учесника ко?и су, изме?у осталог, описани и као ?снаге педерства“. Маса се поново окупила у улици Кристофер и кренула према канцелари?ама Вили? во?са прете?и да ?е да их запали. У маси ко?а ?е бро?ала изме?у 500 и 1.000 учесника било ?е и припадника других група ко?е су имале ?неуспешне“ сукобе са полици?ом у прошлости, и ко?и су били радознали да сазна?у како ?е полици?а била поражена претходних но?и. Дошло ?е до нових уличних борби, у ко?има ?е повре?ено неколико полица?аца и демонстраната, оп?ачкано неколико рад?и, а ухапшено ?е 5 особа. Инциденти у среду су тра?али око сат времена, а ?едан сведок их ?е описао на следе?и начин: ?Прочуло се! Улица Кристофер ?е бити ослобо?ена. Педерима ?е доста уг?етава?а.“

Последице

Комеморативна плоча за Стоунволску побуну

Осе?а? хитности проширио се по Гринич вили?у, чак и код ?уди ко?и нису били сведоци немира. Многи ко?и су присуствовали састанцима током побуне, осетили су прилику да предузму акци?у. Дана 4. ?ула 1969, Друштво маташин ?е одржало редовни годиш?и протест испред зграде Independence Hall у Филаделфи?и, под називом Годиш?и подсетник. Организатори Крег Родвел, Франк Камени, Ренди Викер, Барбара Гитингс и Ке? Лахусен, ко?и су сви учествовали и претходних година, дошли су из ?у?орка у Филаделфи?у аутобусом, за?едно са осталим учесницима. Од 1965, оваква окуп?а?а су била врло контролисана: жене су носиле сук?е а мушкарци су носили одела и кравате, и сви су марширали тихо у организованим редовима. Ове године Родвел се се?а да се осе?ао ограниченим због правила ко?е ?е поставио Камени. Када су се две жене спонтано ухватиле за руке, Камени их ?е раздво?ио говоре?и: ?Ништа од тога! Ништа од тога!“ Родвел ?е, ме?утим, убедио десетак парова да се држе за руке. Камени ?е због овога био бесан, али су парови ко?и су се држали за руке добили више меди?ске паж?е него сви претходни маршеви. ?една од учесница Лили Винченз се се?а: ?Било ?е ?асно да се ствари ме?а?у. ?уди ко?и су се рани?е осе?али уг?етаваним, сада су се осе?али оснаженим.“ Родвел се вратио у ?у?орк одлучан да промени дотадаш?е тихе, кротке начине привлаче?а паж?е. ?едан од ?егових првих приоритета био ?е планира?е ?Дана ослобо?е?а улице Кристофер“.

Ге? ослободилачки фронт

Иако ?е Друштво маташин посто?ало од 1950-их, многе од ?ихових метода у том тренутку су се чиниле сувише благим за ?уде ко?и су били сведоци или ко?и су били инспирисани нередима. Маташин ?е признао ову промену у ставовима у ?едном чланку у сво?им новинама под називом ?Херпин дроп ?е обишао свет“. Када ?е ?едан активиста Маташина предложио ?при?ате?ске и слатке“ демонстраци?е са све?ама, ?уди из публике су негодовали узвику?у?и да ?е то улога ко?у их ?е друштво терало да игра?у. Уз летке на ко?има ?е писало: ?Да ли сматрате да се хомосексуалци буне? Можете се кладити да ?е тако!“, формиран ?е Ге? ослободилачки фронт (енгл. Gay Liberation Front (GLF)), прва ге? организаци?а ко?а ?е користила реч ?ге?“ у свом имену. Претходне организаци?е као што су Друштво маташин, ?ерке Билитис, и друге су прикривале сво?е ци?еве намерно бира?у?и не?асна имена.

Успон милитантности ?е постао очигледан и дугогодиш?им активистима као што су Френк Камени и Барбара Гитингс. За време ?едног састанка ГЛФ-а, коме су присуствовали и ?их дво?е како би упознали нову организаци?у, млади члан ГЛФ-а их ?е питао ко су и тражио да види ?ихове акредитаци?е. Гитингс ?е збу?ено замуцкивала: ??а сам ге?. Зато сам овде.“ ГЛФ ?е преузео тактику од афроамеричких и антиратних демонстраната и повезао се са ?има са же?ом да ?раде за?едно на реструктурира?у америчког друштва“. По угледу на Црне пантере, марширали су на женски затвор у ?у?орку да?у?и подршку ухапшено? Афени Шакур и другим радикалним ци?евима нове левице. Ме?утим, четири месеца након што ?е формирана, група се распала ?ер чланови нису били у ста?у да се договоре око начина делова?а.

Ге? активистички савез

У року од шест месеци од Стоунволске револуци?е, активисти су покренули часопис под именом ?Ге?“ (енгл. Gay). Сматрали су га неопходним ?ер ?е на?либерални?а публикаци?а у граду, Вили? во?с, одби?ала да об?ави реч ?ге?“ у огласима у ко?има ?е ГЛФ тражио нове чланове и волонтере. У размаку од шест неде?а покренута су ?ош два часописа: Come Out! и Gay Power, а бро? читалаца ова три часописа ускоро ?е достигао цифру од 20.000 до 25.000.

Чланови ГЛФ-а су организовали неколико плесова за истополне парове, али су састанци ГЛФ-а били хаотични. Када ?е Боб Колер тражио оде?у и новац за помо? младим беску?ницима ко?и су учествовали у нередима, а од ко?их су многи спавали у парку Кристофер или на тргу Шеридан, развила се дискуси?а о пропасти капитализма. Кра?ем децембра 1969, неколико ?уди ко?и су били фрустрирани након присуства састанцима ГЛФ-а формирали су Ге? активистички савез (енгл. Gay Activists Alliance (GAA)). ГАА ?е требало да буде у потпуности фокусиран на ге? пита?а, и бо?е организован. У ?иховом статуту ?е писало: ?Ми као ослобо?ени хомосексуални активисти захтевамо слободу изражава?а нашег досто?анства и вредности као ?удских би?а.“ ГАА ?е развио и усавршио конфронтациону тактику познату као ?зеп“ (енгл. zap), а ко?а се састо?ала у томе да прона?у политичара без чувара приликом ?авног наступа или обра?а?а меди?има и да захтева?у од ?ега да подржи ге? и лезби?ска права. Неколико градских одборника ?е ?зеповано“ а градоначелник ?он Линдзи ?е ?зепован“ неколико пута, ?едном док ?е гостовао на телевизи?и, када су чланови ГАА чинили ве?ину публике.

Раци?е у ге? баровима нису престале после Стоунволске револуци?е. У марту 1970, заменик инспектора Симор Пин предводио ?е раци?е у клубовима ?Зоди?ак“ и 17 Barrow Street. Раци?а се ускоро десила и у ге? клубу ?Зми?ско легло“ ко?и ни?е имао дозволу за рад и точе?е алкохола, при чему ?е ухапшено 167 особа. ?едан од посетилаца клуба, држав?анин Аргентине, био ?е толико уплашен да би могао да буде депортован због тога што ?е хомосексуалац да ?е покушао да побегне полици?и скачу?и са прозора другог спрата, при чему се озби?но повредио ?ер ?е пао на ши?ак ограде дуг 36 центиметара. ?у?орк де?ли ?уз ?е об?авио фотографи?у прободеног млади?а на насловно? страни. Чланови ГАА су организовали марш од парка Кристофер до полици?ске управе у ко?ем ?е учествовало више стотина ге? мушкараца, лезби?ки и либералних симпатизера, ко?и су се мирно суочили са ТПФ-ом. Тако?е су спонзорисали кампа?у писа?а писама градоначелнику Линдзи?у, у оквиру ко?е су Демократска странка Гринич вили?а и конгресмен Ед Кох упутили молбе да се зауставе раци?е на ге? барове у граду.

Стоунвол ин ?е био отворен ?ош само неколико седмица након нереда. У октобру 1969. пону?ен ?е на изна?м?ива?е. Родвелов бо?кот као и чи?еница да се радило о злогласно? локаци?и обесхрабривали су потенци?алне закупце.

Ге? понос

Главни чланак: Поворка поноса

?Дан ослобо?е?а улице Кристофер“ одржан ?е 28. ?уна 1970, чиме ?е обележена прва годиш?ица Стоунволске револуци?е уз окуп?а?а у улици Кристофер и прву параду поноса у истори?и САД, ко?а ?е прошла кроз 51 градски блок до Сентрал парка. Марш ?е тра?ао ма?е од половине планираног времена, због узбу?е?а, али и због страха од шет?е кроз град са ге? заставама и знаме?има. Иако ?е дозвола за параду издата само два сата пре почетка марша, учесници су наишли на слаб отпор од пролазника и посматрача. ?у?орк та?мс ?е на насловно? страни известио да су учесници заузели читаву улицу у дужини од око 15 градских блокова. Извештава?е Вили? во?са ?е било позитивно, опису?у?и ?отпор ко?и ?е израстао као последица полици?ске раци?е у Стоунвол ину пре годину дана.“

Било ?е мало отвореног анимозитета, а неки посматрачи су аплаудирали када ?е прошла висока, лепа дево?ка ко?а ?е носила транспарент ??а сам лезби?ка“.

Текст из ?у?орк та?мса о прво? паради поноса

Ге? параде су истовремено одржане и у Лос Ан?елесу и Чикагу. Следе?е године, параде су одржане у Бостону, Даласу, Милвоки?у, Лондону, Паризу, Западном Берлину и Стокхолму. Од 1972. године параде се одржава?у и у Атланти, Бафалу, Детроиту, Вашингтону, Ма?ами?у и Филаделфи?и.

Парада поноса у ?у?орку (Christopher Street Day) 2009.

Френк Камени ?е убрзо схватио к?учну промену ко?у ?е донела Стоунволска револуци?а. Као ?едан од организатора ге? активизма 1950-их година, покушавао ?е да убеди ?уде да се ге? особе не разлику?у од хетеросексуалаца. Када су он и други протестовали испред Беле ку?е, Сте?т департмента и Индипенденс хола неколико година рани?е, ?ихов ци? ?е био да изгледа?у као да би могли да раде за америчку владу. Са Камени?ем ?е тада протестовало ?ош 10 особа и нису привукли готово никакву меди?ску паж?у. О знача?у Стоунволске револуци?е Камени ?е касни?е из?авио: ?У време пре Стоунвола имали смо педесет до шездесет ге? група у држави. Годину дана касни?е било их ?е на?ма?е 1.500. Две године касни?е, у мери у ко?о? се та? бро? могао утврдити, било их ?е 2.500.“

И Ренди Викер ?е као и Камени тако?е изразио жа?е?е због сво?е реакци?е на промену ставова након немира, назвавши то ??едном од на?ве?их грешака свог живота“. Слика ге? особа ко?е узвра?а?у на полици?ско малтретира?е, након што су толико година дозво?авале да такав третман про?е без реакци?е ?пробудила ?е неочекиване духове ме?у многим хомосексуалцима“. Ке? Лахусен, ко?а ?е фотографисала рани?е протесте ук?учу?у?и и она? из 1965, из?авила ?е: ?До 1969, ова? покрет ?е обично називан хомосексуалним или хомофилним покретом.... Многи нови активисти су сматрали Стоунволски устанак ро?е?ем ге? ослободилачког покрета. Свакако се радило о ра?а?у ге? поноса у великом обиму.“

Легат

Мало вероватна за?едница

У року од две године од Стоунволске револуци?е формиране су групе за ге? права у свим ве?им америчким градовима, Канади, Аустрали?и и западно? Европи. ?уди ко?и су се прик?учили овим организаци?ама након Стоунволске револуци?е имали су мало тога за?едничког, осим сексуалне ори?ентаци?е. Многи ко?и су присуствовали скуповима ГЛФ-а и ГАА су били затечени бро?ем ге? ?уди на ?едном месту. У годинама после нереда велике препреке ствара?у кохезивне за?еднице биле су раса, класа, идеологи?а и род. Ово ?е дошло до изража?а током ?едног скупа из 1973, када ?е, неколико тренутака након што ?е Барбара Гитингс похвалила разноликост гомиле, феминистичка активистки?а Жан О’Лари протестовала против онога што ?е сматрала руга?ем женама, од стране трансвестита и драг квинсица на скупу. Током говора О’Лари, у ко?ем ?е ?ош тврдила да драг квинсице исмева?у жене ради забаве и профита, Силви?а Ривера и Ли Брустер су скочиле на бину и узвикнуле: ?Ви идете у барове због онога што су драг квинсице учиниле за вас, а ове ку?е нам кажу да престанемо бити оно што ?есмо!“ Ова? инцидент ?е изазвао га?е?е код свих учесника скупа.

О’Лари ?е током раних 1970-их радила на одва?а?у права трансвестита од ге? права зато што ?е сматрала да ?е права трансвестита бити тешко остварити. Силви?а Ривера ?е напустила ге? активизам и почела да ради иск?учиво на пита?има трансродних особа и трансвестита. Почетна неслага?а ме?у учесницима покрета, ме?утим, углавном су нестала након додатног размиш?а?а. О’Лари ?е касни?е изразила жа?е?е због сво?их ставова: ?Гледа?у?и уназад, ?ако ми ?е непри?атно ?ер су се мо?и погледи толико променили у односу на та? период. Данас никада не бих ишла против трансвестита.“?То ?е било ужасно. Како сам могла да радим на иск?учива?у трансвестита и да у исто време критику?ем феминистки?е ко?е су у то време чиниле све да иск?уче лезби?ке?“

О’Лари ?е имала на уму покуша?е од стране чланица Националне организаци?е за жене (енгл. National Organization for Women (NOW)) да се дистанцира?у од по?единих коментара у ко?има ?е организаци?а описивана као ?ра? за лезби?ке“. Као део овог процеса, Рита Ме Браун и друге лезби?ке ко?е су биле активне у организаци?и су протеране. Оне су организовале протест на Другом конгресу за у?еди?е?е жена 1970, и добиле подршку многих чланица, те су коначно поново прихва?ене у организаци?у 1971. године.

?ача?е лезби?ског феминизма 1970-их понекад ?е било толико у супротности са ге? ослободилачким покретом да су неке лезби?ке одби?але да раде са ге? мушкарцима. Многе лезби?ке су сматрале ставове мушкараца патри?архалним и шовинистичким, и виделе су код ге? мушкараца исте заблуде и представе о женама као код хетеросексуалних мушкараца. Проблеми са ко?има су се суочавали ге? мушкарци нису били толико изражени и важни за лезби?ке. Године 1977, одржана ?е ?лезби?ска парада“ као алтернатива за?едничком делова?у са ге? мушкарцима и де?е?у ?ихових проблема, а нарочито онога што ?е Адри?ен Риш назвала ?насилни, аутодеструктивни свет ге? барова“. Ге? активистки?а Барбара Гитингс одлучила ?е да остане у ге? покрету, об?аш?ава?у?и: ?Ради се о томе где боли на?више. По мом миш?е?у не боли на?више у женско? арени, него у ге? арени.“

Током 1970-их ге? активизам ?е остварио знача?не успехе. ?едан од првих и на?важни?их ?е ?зеп“ у ма?у 1970. ко?и су извели чланови ГЛФ-а на конвенци?и Америчког удруже?а психи?атара (АПА). На конференци?и о модификаци?и понаша?а, током приказива?а филма о кориш?е?у терапи?е електрошоковима у ци?у сма?е?а истополне привлачности, Морис Ка?т и чланови ГЛФ-а у публици прекинули су филм узвицима ?Муче?е!“ и ?Варварство!“. Они су преузели микрофон и саопштили да су медицински професионалци ко?и пропису?у такве терапи?е за хомосексуалне ?паци?енте“ саучесници у ?иховом муче?у. Иако ?е 20 психи?атара ко?и су присуствовали конференци?и одмах отишло, чланови ГЛФ-а су провели сат времена са онима ко?и су остали, покушава?у?и да их убеде да хомосексуалци нису ментално болесни. Када ?е АПА позвала ге? активисте на разговор 1972, активисти су довели ?она Е. Фра?ера, ге? психи?атра ко?и су носио маску, ?ер се плашио за сво?у праксу. У децембру 1973, делом захва?у?у?и и напорима ге? активиста, АПА ?е ?едногласно гласала за укла?а?е хомосексуалности из Ди?агностичког и статистичког приручника.

Ге? мушкарци и лезби?ке су радили за?едно како би одговорили на организовани отпор ге? правима ко?и ?е започео 1977. Коалици?а конзервативаца под називом Спасите нашу децу (енгл. Save Our Children) започела ?е кампа?у да се укине уредба о гра?анским правима округа Де?д у америчко? савезно? држави Флорида. Ова кампа?а ?е била успешна и утицала ?е на сличне кампа?е у неколико других америчких градова 1978, у ко?има су тако?е укинути закони и прописи ко?и су забра?ивали дискриминаци?у на основу сексуалне ори?ентаци?е. Ме?утим, исте године ?е у Калифорни?и поражена мера под називом Бригсова иници?атива, ко?а ?е предви?ала отпушта?е хомосексуалаца ко?и су радили у државним школама. Реакци?а у ге? за?едници на утица? ко?и су имале кампа?а организаци?е ?Спасите нашу децу“ и Бригсова иници?атива била ?е толико знача?на да ?е названа другим Стоунволом од стране многих активиста, ?ер ?е означила почетак учеш?а хомосексуалаца у политичким процесима.

Одбацива?е ге? поткултуре

Стоунволска револуци?а била ?е знача?на прекретница после ко?е су многи аспекти рани?е ге? и лезби?ске поткултуре, као што ?е ?барска култура“ формирана у децени?ама прикрива?а и срамоте, снажно игнорисани и одбачени. Историчар Мартин Даберман пише: ?Ве?ина ге? мушкараца и лезби?ки виде децени?е пре Стоунвола као огромну неолитску пустош.“ Историчар Бери Адам приме?у?е: ?Сваки друштвени покрет мора у ?едном тренутку да изабере шта ?е из сво?е прошлости да задржи а шта ?е да одбаци. Ко?е ствари су резултат уг?етава?а а ко?е су здраве и аутентичне?“ Као последица ?ача?а феминистичког покрета раних седамдесетих, улоге ?butch“ и ?femme“ ко?е су се развиле у лезби?ским баровима током педесетих и шездесетих су одбачене, ?ер ?е, као што ?е ?едан писац приметио: ?Свако игра?е улога болесно“. Лезби?ске феминистки?е сматрале су ?butch“ улогу архаичном имитаци?ом мушког понаша?а. Неке жене су, према историчарки Лили?ан Фадерман, биле же?не да одбаце улоге за ко?е су осе?але да су приморане да их игра?у. Ове улоге су се вратиле током осамдесетих година 20. века, али са много више флексибилности него пре Стоунвола.

Аутор Ма?кл Бронски нарочито истиче ?напад на предстоунволску културу“, посебно ге? палп фикци?у за мушкарце, чи?и су ?унаци често били амбивалентни у односу на сво?у сексуалност и често су мрзели сами себе због тога. Многе овакве к?иге завршавале су се трагично, често самоубиством, а писци су приказивали ге? ликове као алкохоличаре и дубоко несре?не особе. Ове к?иге, ко?е он опису?е као ?огромну и кохезивну к?ижевност написану за ге? мушкарце или су ге? мушкарци били ?ихови аутори“, нису се поново издавале те су се изгубиле у наредном периоду. Бронски тако?е пише: ?Ге? покрет ?е био омладински покрет чи?и ?е осе?а? за истори?у у велико? мери дефинисан одбацива?ем прошлости.“

Касни?и утица?

Плакат поводом обележава?а 25. годиш?ице Стоунволске револуци?е

Немири ко?и су избили као последица полици?ске раци?е били су дословни пример борбе ге? мушкараца и лезби?ки ко?и су ?узвратили ударац“ и симболични позив на ?оруж?е“ за многе ?уде. Историчар Де?вид Картер пише у сво?о? к?изи о Стоунволско? револуци?и да ?е сам бар био сложено место, и да ?е у исто време представ?ао место за друже?е, могу?ност за мафи?у да уцени сво?е кли?енте, дом, и место ?експлоатаци?е и деградаци?е“. Истински легат Стоунволске револуци?е, Картер инсистира, ?е ?тренутна борба за лезби?ску, ге?, бисексуалну и трансродну ?еднакост“. Историчар Николас Едсал пише:

Стоунвол су поредили са бро?ним актима радикалних протеста и пркоса у америчко? истори?и од Бостонске ча?анке па нада?е. Али, на?бо?а и свакако више савремени?а аналоги?а може се направити са одби?а?ем Розе Паркс да пре?е у зад?и део аутобуса у Монтгомери?у, у Алабами, у децембру 1955, што ?е био почетак модерног покрета за гра?анска права. У року од неколико месеци након Стоунвола, радикалне ге? групе и публикаци?е по?авиле су се у многим градовима и коле?има широм Америке, а затим и широм целе северне Европе.

—?

Пре Стоунволске побуне хомосексуалци су били, као што пишу историчари Дадли Клендинен и Адам Нагурни:

...та?на леги?а ?уди, за ко?у се знало али ко?а ?е отписана, игнорисана, исме?ана и презрена. И ко?и су као чувари та?не, имали предност ко?а ?е у исто време била и мана, а што ни?е био случа? ни код ?едне друге ма?инске групе у С?еди?еним Америчким Државама. Били су невид?иви. За разлику од афроамериканаца, жена, Инди?анаца, ?евре?а, Ираца, Итали?ана, ази?ата, латиноамериканаца, и било ко?е друге културне групе ко?а се борила за поштова?е и ?еднака права, хомосексуалци нису имали физичких или културних обележ?а, нису имали ?език или ди?алект на основу кога би могли да их препозна?у други хомосексуалци, или било ко други... Али те но?и, по први пут, уобича?ено помире?е претворило се у насилни отпор... Од те но?и животи милиона ге? мушкараца и лезби?ки, као и однос према ?има од стране културе у ко?о? су живели, почео ?е да се нагло ме?а. ?уди су почели да се по?ав?у?у у ?авности као хомосексуалци, захтева?у?и поштова?е.

—?

Историчарка Лили?ан Фадерман назива немире ?пуц?ем ко?и ?е од?екнуо широм света“, об?аш?ава?у?и: ?Стоунволска побуна ?е [...] постала симбол ге? и лезби?ске снаге. Осла?а?у?и се на драматичну тактику насилних протеста ко?у су користиле и друге потлачене групе, дешава?а код Стоунвола имплицирала су да хомосексуалци има?у исто толико разлога да буду незадово?ни као и те групе.“

Дога?а?и од 28. ?уна 1969. нису били први такав случа?. Не само да ?е Друштво маташин било активно у ве?им градовима као што су Лос Ан?елес и Чикаго, ве? су на сличан начин маргинализоване особе почеле правити нереде као одговор на полици?ске раци?е. Први такав случа? десио се у Комптоново? кафетери?и 1966, а други у клубу ?Black Cat Tavern“ 1967. Ме?утим, сплет околности учинио ?е Стоунволску револуци?у толико битном. Локаци?а раци?е ?е била знача?ан фактор, ?ер се Стоунвол ин налазио преко пута канцелари?е Вили? во?са, а уске и кривудаве улице дале су демонстрантима предност над полици?ом. Многи учесници нереда и становници Гринич вили?а били су ук?учени у разне политичке организаци?е, те су могли да ефикасно мобилишу велику и кохезивну ге? за?едницу у неде?ама и месецима након побуне. Локална штампа и национална ге? штампа нашироко су писале о дога?а?у. Ме?утим, на?знача?ни?и аспект Стоунволске револуци?е ?е ?ена комемораци?а, прво кроз Дан ослобо?е?а улице Кристофер, ко?и ?е касни?е прерастао у годиш?е параде поноса широм света.

Средину деведесетих обележило ?е ук?учива?е бисексуалаца, као групе у оквиру ге? за?еднице након што су успешно тражили да буду ук?учени у платформу Марша на Вашингтон за лезби?ска, ге? и би ?еднака права и ослобо?е?е 1993. Иако су и трансродне особе тако?е тражиле да буду ук?учене, то се ни?е догодило, те ?е све остало на ?транс-инклузивном“ ?езику у листи захтева марша. Трансродна за?едница се и да?е осе?ала истовремено добродошлом и у сукобу са ге? за?едницом како су се ставови о бинарно? и промен?иво? сексуално? ори?ентаци?и и роду разви?али и долазили у ме?усобни сукоб. Године 1994, ?у?орк ?е обележио ?Стоунвол 25“ уз марш ко?и ?е прошао поред седишта Организаци?е у?еди?ених наци?а и Сентрал парка. Проце?у?е се да ?е у маршу учествовало 1,1 милион ?уди. Силви?а Ривера ?е организовала алтернативни марш у ?у?орку током 1994, у знак протеста због иск?уче?а трансродних особа из дога?а?а. Посе?еност на парадама поноса ?е знача?но порасла током децени?а. Ве?ина великих америчких градова ?е имала неку врсту овакве манифестаци?е, као и ве?ина великих градова широм света. Параде поноса у неким градовима представ?а?у на?ве?е годиш?е прославе уопште. Расту?и тренд комерци?ализаци?е и претвара?а маршева у параде, уз спонзорство великих корпораци?а, изазвао ?е забринутост због одузима?а аутономи?е оригиналних демонстраци?а.

У ?уну 1999, Министарство унутраш?их послова САД ?е прогласило локаци?у Стоунвол ина, улицу Кристофер и околне улице Националним истори?ским спомеником, првим од знача?а за лезби?ску, ге?, бисексуалну и трансродну за?едницу.

Председник САД, Барак Обама, прогласио ?е ?ун 2009, током кога се обележавала 40. годиш?ица Стоунволске револуци?е, месецом ге?, лезби?ског, бисексуалног и трансродног поноса, наводе?и побуну као разлог ?да се обавеже у остварива?у ?еднаке правде под законом за ЛГБТ Американце“. Од тада, месец поноса се обележава сваке године у свету, углавном у ?уну, а неретко током августа или септембра.

Види ?ош

• Преглед ЛГБТ+ истори?е
• Стоунвол ин
• Поворка поноса

Литература

• Schlager, Neil, ур. (1998). Saint James Press Gay and Lesbian Almanac. St. James Press. стр. 22—23. ISBN 978-1-55862-358-3. 
• Adam, Barry (1987). The Rise of a Gay and Lesbian Movement, G. K. Hall & Co. ISBN 978-0-8057-9714-5. 
• Bronski, Michael (ed.) Pulp Friction: Uncovering the Golden Age of Gay Male Pulps, St. Martin's Griffin. . 2003. ISBN 978-0-312-25267-0.  .
• Cain, Paul (2007). Leading the Parade: Conversations with America's Most Influential Lesbians and Gay Men. Scarecrow Press, Inc. ISBN 978-0-8108-5913-5. 
• Carter, David (2004). Stonewall: The Riots that Sparked the Gay Revolution, St. Martin's Press. ISBN 978-0-312-34269-2. 
• Clendinen, Dudley, and Nagourney, Adam Out for Good, Simon & Schuster. . 1999. ISBN 978-0-684-81091-1.  .
• Deitcher, David (ed.) The Question of Equality: Lesbian and Gay Politics in America Since Stonewall, Scribner. . 1995. ISBN 978-0-684-80030-1.  .
• Duberman, Martin (1993). Stonewall. Penguin Books. ISBN 978-0-525-93602-2. 
• Edsall, Nicholas (2003). Toward Stonewall: Homosexuality and Society in the Modern Western World. University of Virginia Press. ISBN 978-0-8139-2211-9. 
• Faderman, Lillian (1991). Odd Girls and Twilight Lovers: A History of Lesbian Life in Twentieth Century America. Penguin Books. ISBN 978-0-14-017122-8. 
• Faderman, Lillian and Stuart Timmons Gay L.A.: A History of Sexual Outlaws, Power Politics, and Lipstick Lesbians. . Basic Books. 2006. ISBN 978-0-465-02288-5.  .
• Fejes, Fred (2008). Gay Rights and Moral Panic: The Origins of America's Debate on Homosexuality. Palgrave MacMillan. ISBN 978-1-4039-8069-4. 
• Gallo, Marcia (2006). Different Daughters: A History of the Daughters of Bilitis and the Rise of the Lesbian Rights Movement. Seal Press. ISBN 978-1-58005-252-8. 
• Katz, Jonathan (1976). Gay American History: Lesbians and Gay Men in the U.S.A. Thomas Y. Crowell Company. ISBN 978-0-690-01165-4. 
• LaFrank, Kathleen (ed.) (January 1999). "National Historic Landmark Nomination: Stonewall", U.S. Department of the Interior: National Park Service
• Marcus, Eric (2002). Making Gay History. HarperCollins Publishers. ISBN 978-0-06-093391-3. 
• Schalger, Neil, (ed.) Gay and Lesbian Almanac, St. . James Press. 1997. ISBN 978-1-55862-358-3.  .
• Teal, Donn (1971). The Gay Militants, St. Martin's Press. ISBN 978-0-312-11279-0. 
• Williams, Walter; Retter, Yvonne, ур. (2003). Gay and Lesbian Rights in the United States: A Documentary History. Greenwood Press. ISBN 978-0-313-30696-9. 
• Witt, Lynn, Sherry Thomas and Eric Marcus (eds.) Out in All Directions: The Almanac of Gay and Lesbian America. New York. . Warner Books. 1995. ISBN 978-0-446-67237-5.  .

Спо?аш?е везе

• Полици?ски записници о дога?а?има током побуне, ?у?орк та?мс, 22. ?ун 2009. (?език: енглески)
• Новински извешта?и о дога?а?има (?език: енглески)
• New York City Pride (?език: енглески)
• Media Could Use a Stonewall Uprising of Their Own, Karl Frisch, Хафингтон пост (?език: енглески)
• A Look Back at the Uprising that Launched the Modern Gay Rights Movement, Democracy Now! (?език: енглески)
• Stonewall Uprising, PBS (?език: енглески)