艺术品投资骗局:老人轻信投资近200万难收回

Сред?а класа ?е израз ко?и се у на?ширем смислу користи за по?единце и друштвене групе ко?и се налазе на средини хи?ерархи?ске лествице одре?еног друштва, односно изме?у више или влада?у?е, односно ниже или потлачене класе. Критери?уми по ко?има се одре?у?е припадност, па и само посто?а?е сред?е класе, варира?у исто као и критери?уми према ко?има се одре?у?у друштвене класе, односно према различитом истори?ском периоду, географским околностима, економским приликама, животном стандарду, али и идеологи?и на ко?о? се теме?и соци?ална стратификаци?а.
Сред?а класа се односи на класу ?уди у средини друштвене хи?ерархи?е, често дефинисане занима?ем, приходом, образова?ем или друштвеним статусом. Термин се истори?ски повезивао са модернош?у,[1] капитализмом и политичком дебатом.[2] Уобича?ене дефиници?е сред?е класе кре?у се од сред?е петине по?единаца на лествици прихода наци?е, до свих осим на?сиромашни?их и на?богати?их 20%.[3] Теори?е попут ?парадокс интереса“ користе децилне групе и податке о расподели богатства да би одредиле величину и удео у богатству сред?е класе.[4]
На?чеш?а и на??едноставни?е одре?ива?е сред?е класе ?е било везано уз друштвене групе и сло?еве ко?е не држе власт и утица? у неком друштву, али ужива?у економску независност, а самим тиме и бо?и животни стандард од на?нижих сло?ева. Кроз истори?у су се у сред?у класу на?чеш?е уврштавали нижеразредни чиновници, во?ници, ситни трговци, обртници, предузетници, иму?ни?и се?аци или ситни зем?опоседници.
Марксистичка теори?а ?е сред?у класу, односно сред?и сло?, често наводила као сво?еврсну тампон-зону изме?у влада?у?е и потлачене класе, а ко?и ?е имао сврху да апсорбу?е класне сукобе и олакша власт класа као што су робовласничка аристократи?а, феудално племство и капиталистичка буржоази?а.
У данаш?ем свету се често под по?мом сред?а класа подразумева друштвени сло? чи?и припадници себи и сво?им породицама без ве?их проблема могу приуштити ?присто?ни“ стандард везан уз савремена достигну?а цивилизаци?е, односно сав приход не троше иск?учиво за задово?ава?е на?елементарни?их егзистенци?алних потреба.
Уз по?ам сред?а класа се често везу?у политичке и културне конотаци?е. У политичком смислу се сред?а класа често сматра на?стабилни?им друштвеним сло?ем, ко?и ?е на?више заинтересован за очува?е статус квоа. Уз та? сло? се врло често користи пе?оративни термин малогра?анство.
Врло често се удео сред?е класе у становништву сматра индикатором друштвене кохези?е, односно ?успешности“ неког друштва или владе. По том критери?уму, што ?е удео сред?е класе ма?и, то ?е ве?и ?аз изме?у богатих и сиромашних, а самим тиме и ве?е сиромаштво, а с ?име и политичка нестабилност у неком друштву. Придоби?а?е сред?е класе на сво?у страну или представ?а?е ?ених интереса ?е стога ци? ко?ем теже предизборне кампа?е савремених политичких странака у вишестраначким демократи?ама.
По економском критери?уму се сред?а класа понекад зна делити на нижу и вишу сред?у класу.
Истори?а и еволуци?а по?ма
[уреди | уреди извор]
Термин ?сред?а класа“ ?е први пут потвр?ен у памфлету ?е?мса Бредшоа из 1745. године Схема за спречава?е пушта?а ирске вуне у Француску.[5][6] ?ош ?ендна фраза кориш?ена у рано? модерно? Европи била ?е ?сред?а врста“.[7][8][9]
Термин ?сред?а класа” имао ?е неколико, понекад контрадикторних, значе?а. Фридрих Енгелс ?е ову категори?у видео као сред?у друштвену класу изме?у племства и се?аштва у каснофеудистичком друштву.[10] Док ?е племство поседовало ве?и део села, а се?аштво га ?е обра?ивало, нова буржоази?а (дословно ?становници града“) настала ?е око трговачких функци?а у граду. У Француско? ?е сред?а класа помогла у покрета?у Француске револуци?е.[11] Ова ?сред?а класа“ ?е на кра?у збацила влада?у?е монархисте феудалног друштва, поста?у?и тако нова влада?у?а класа или буржоази?а у новим друштвима у ко?има доминира капитализам.[12]
Савремена употреба израза ?сред?а класа“, ме?утим, датира из извешта?а главног секретара У?еди?еног Кра?евства из 1913. године, у коме ?е статистичар Т.Х.К. Стивенсон ?е идентификовао сред?у класу као ону ко?а спада изме?у више класе и радничке класе.[13] Сред?у класу чине: професионалци, мена?ери и виши државни службеници. Главна дефинишу?а карактеристика чланства у сред?о? класи ?е контрола знача?ног ?удског капитала док ?е ?ош увек под доминаци?ом елитне више класе, ко?а контролише ве?и део финанси?ског и правног капитала у свету.
Величина сред?е класе зависи од тога како ?е дефинисана, да ли образова?ем, богатством, окруже?ем васпита?а, друштвеном мрежом, манирима или вредностима итд. Све су то повезани утица?и, али су далеко од детерминистичке зависности. Следе?и фактори се у литератури о ово? теми често припису?у ?сред?о? класи:“
- Остварива?е терци?арног образова?а.
- Поседова?е професионалних квалификаци?а, ук?учу?у?и академике, адвокате, овлаш?ене инже?ере, политичаре и лекаре, без обзира на слободно време или богатство.
- Верова?е у буржоаске вредности, као што су високе стопе поседова?а ку?а, одложено задово?ство и послови ко?и се сматра?у сигурним.
- Начин живота. У У?еди?еном Кра?евству, друштвени статус ?е истори?ски био ма?е директно повезан са богатством него у С?еди?еним Државама,[14][15] а тако?е ?е оце?ен на основу карактеристика као што су акценат (прим?ени изговор и У и не-У енглеском), манири, тип школе ко?у поха?а (државна или приватна школа), занима?е и класа породице, круг при?ате?а и познаника.[16][17]
У С?еди?еним Државама, до кра?а двадесетог века, више ?уди се идентификовало као сред?а класа (са безнача?ним бро?ем ко?и се идентифику?е као вишу класу).[18] Лабуристичка парти?а у Велико? Британи?и, ко?а ?е израсла из организованог радничког покрета и првобитно ?е црпила скоро сву сво?у подршку од радничке класе, поново се реафирмисала под Тони?ем Блером 1990-их као ?нови лабуристи“, парти?а ко?а се такмичи са Конзервативном парти?ом за гласове сред?е класе као и оне традиционалне групе бирача Лабуристичке парти?е – радничке класе. Око 40% Британаца себе сматра сред?ом класом, и ова? бро? ?е остао релативно стабилан током послед?их неколико децени?а.[19]
Стручно-мена?ерска класа
[уреди | уреди извор]Године 1977, Барбара Еренра?х и ?ен тадаш?и супруг ?он дефинисали су нову класу у С?еди?еним Државама као ?пла?ене менталне раднике ко?и не поседу?у средства за производ?у и чи?а главна функци?а у друштвено? подели рада ... [?е] ... репродукци?а капиталистичке културе и капиталистичких класних односа;” Еренра?хови су ову групу назвали ?професионално-мена?ерском класом“.[20] Ова група професионалаца сред?е класе разлику?е се од других друштвених класа по сво?о? обуци и образова?у (обично пословним квалификаци?ама и универзитетским дипломама),[21] са примерима занима?а ук?учу?у?и академике и наставнике, соци?алне раднике, инже?ере, рачуново?е, мена?ере, медицинске сестре и администраторe сред?ег нивоа.[22] Еренра?хови су развили сво?у дефиници?у из студи?а Андреа Горзe, Сержа Малета и других, о ?новoj радничко? класи“, ко?а ?е, упркос образова?у и перцепци?и себе као сред?е класе, била део радничке класе ?ер ни?е поседовала средства за производ?у, и били су надничари пла?ени да произведу део капитала.[23][24] Професионално-мена?ерска класа тражи виши статус и плате и обично има приходе изнад просека за сво?у зем?у.[25]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ López & Weinstein, A. Ricardo & Barbara (2012). The making of the middle class: toward a transnational history (на ?езику: енглески). North Carolina, US.: Duke University Press. стр. 3—4. ISBN 9780822394815.
- ^ Tarkhnishvili, Anna & Levan (2013). ?Middle Class: Definition, Role and Development” (PDF). Global Journal of Human Social Science, Sociology & Culture. 13: 2 — преко Global Journals.
- ^ ?What is middle class, anyway?”.
- ^ Baizidi, Rahim (17. 7. 2019). ?Paradoxical class: paradox of interest and political conservatism in middle class”. Asian Journal of Political Science. 27 (3): 272—285. ISSN 0218-5377. S2CID 199308683. doi:10.1080/02185377.2019.1642772.
- ^ ?Home : Oxford English Dictionary”. oed.com.
- ^ James Bradshaw (1745). scheme to prevent the running of Irish wools to France: and Irish woollen goods to foreign countries. By prohibiting the importation of Spanish wools into Ireland, ... Humbly offered to the consideration of Parliament. By a Merchant of London. printed for J. Smith, and G. Faulkner. стр. 4—5. Приступ?ено 18. 5. 2012.
- ^ Hunt, Margaret R. (1996). The Middling Sort Commerce, Gender, and the Family in England, 1680–1780. University California Press. ISBN 978-0-520-20260-3.
- ^ "To be one of "the middling sort" in urban England in the late seventeenth or eighteenth century was to live a life tied, one way or another, to the world of commerce."
- ^ E.N. Williams, ?Our Merchants Are Princes: The English Middle Classes In The Eighteenth Century”. History Today. 12 (8): 548—557. август 1962. ,.
- ^ Engels, Friedrich (1892). 1892 Introduction to "Socialism: Utopian and Scientific". Marxists Internet Archive: Marxists Internet Archive.
- ^ Georges Lefebvre, La Révolution Fran?aise, 1951 1957
- ^ Marx, Karl; Engels, Friedrich (1848). Manifesto of the Communist Party. Marxists Internet Archive: Marxists Internet Archive.
- ^ ?Social Research Update 9: Official Social Classifications in the UK”. sru.soc.surrey.ac.uk. Приступ?ено 29. 11. 2020.
- ^ Williams (август 1962). ?Our Merchants Are Princes: The English Middle Classes In The Eighteenth Century”. History Today. 12 (8): 548—557. ,.
- ^ ?Who is the Middle Class?”. PBS. 25. 6. 2004. Архивирано из оригинала 02. 02. 2021. г. Приступ?ено 19. 4. 2011.
- ^ ?Survey on Class”. Ipsos MORI. 19. 3. 2008. Приступ?ено 18. 4. 2011.
- ^ ?Perceptions of Social Class (trends)”. Ipsos MORI. 19. 3. 2008. Приступ?ено 18. 4. 2011.
- ^ ?Room for Debate: Who Should Be the Judge of Middle Class?”. The New York Times. 23. 12. 2010.
- ^ Butler, Patrick (29. 6. 2016). ?Most People Today Regard Themselves as Working Class”.
Alternative link for same study: Oxford University News: Most People in Britain Today Regard Themselves as Working Class - ^ Stewart Clegg, Paul Boreham, Geoff Dow; Class, politics, and the economy
. Routledge. 1986. стр. 158. ISBN 978-0-7102-0452-3. Приступ?ено 4. 10. 2009. ?Professional/Managerial Class.”
- ^ Philip Green, Green, Philip (1985). Retrieving democracy: in search of civic equality Rowman & Littlefield. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-8476-7405-3. Приступ?ено 4. 10. 2009.
- ^ Hidden Technocrats: The New Class and New Capitalism. Transaction Publishers. 1991. ISBN 978-1-56000-787-6. Приступ?ено 4. 10. 2009.
- ^ Walker, Pat (1979). Between labor and capital – Google Books. South End Press. ISBN 978-0-89608-037-9. Приступ?ено 4. 10. 2009.
- ^ The general theory of ... – Google Books. 1998. ISBN 978-0-521-59006-8. Приступ?ено 4. 10. 2009.[мртва веза]
- ^ Gail Paradise Kelly, Sheila Slaughter; Women's higher education in comparative perspective. Springer. 1990. ISBN 978-0-7923-0800-3. Приступ?ено 4. 10. 2009.
Литература
[уреди | уреди извор]- Brian W. Cashell: Who Are the “Middle Class”?, CRS Report for the Congress, March 20, 2007 (?език: енглески)
- Balzer, Harley D., ed. Russia's Missing Middle Class: The Professions in Russian History (ME Sharpe, 1996).
- Banerjee, Abhijit V. and Esther Duflo (децембар 2007). What is middle class about the middle classes around the world? (PDF). Massachusetts Institute of Technology, Department of Economics. стр. 50. Архивирано из оригинала 25. 5. 2009. г. Приступ?ено 9. 5. 2009.
- Blackbourn, David, and Richard J. Evans, ур. (1991). The German Bourgeoisie: Essays on the Social History of the German Middle Class from the Late Eighteenth to the Early Twentieth Century.
- Dejung, Christof, David Motadel, and Jürgen Osterhammel, ур. (2019). The Global Bourgeoisie: The Rise of the Middle Classes in the Age of Empire. ISBN 0691177341. . scholarly essays covering major countries and region s in 19th century also chapters online
- Jones, Larry Eugene (1972). ?'The Dying Middle': Weimar Germany and the Fragmentation of Bourgeois Politics.”. Central European History. 5 (1): 23—54. doi:10.1017/S0008938900000510..
- Kocka, Jürgen (1995). ?The Middle Classes in Europe”. The Journal of Modern History. 67 (4): 783—806. JSTOR 2124755. doi:10.1086/245228. Непознати параметар
|DUPLICATE_url=
игнорисан (помо?) - Kocka, Jürgen, and J. Allan Mitchell, ур. (1992). Bourgeois Society in 19th Century Europe.
- Lebovics, Herman (2015). Social Conservatism and the Middle Class in Germany, 1914–1933. Princeton UP.
- López, A. Ricardo, and Barbara Weinstein, ур. (2012). The Making of the Middle Class: Toward a Transnational History. Duke University Press. . scholarly essays
- McKibbin, Ross (2000). Classes and Cultures: England 1918–1951. стр. 44—105.
- Mills, C. Wright (1951). White Collar: The American Middle Classes. Oxford university press.
- Pilbeam, Pamela (1990). The Middle Classes in Europe, 1789–1914: France, Germany, Italy, and Russia.
- Wells, Jonathan Daniel (2009). ?The Southern Middle Class”. Journal of Southern History. 75 (3).
- Williams, E. N (август 1962). ?Our Merchants Are Princes: The English Middle Classes In The Eighteenth Century”. History Today. 12 (8): 548—557. ,.
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]- Fry, Richard; Kochhar, Rakesh (11. 5. 2016). ?Are you in the American middle class? Find out with our income calculator”. Pew Research Center.
- Beazley reaches out to 'middle Australia'
- NOW on PBS: Middle Class Insecurity Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (4. септембар 2020) Are politicians listening to middle-class families on the edge of economic collapse?
- ?Contains estimates on the size of the middle class in various countries” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 18. 11. 2017. г. Приступ?ено 10. 04. 2023.
- Contains estimates on the size of the middle class in Latin America and other countries
- ?Contains Contains estimates on the size of the middle class in Africa, based on various definitions” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 08. 08. 2020. г. Приступ?ено 10. 04. 2023.